Sečenje cevi i profila decenijama se radilo na isti način. Testera, brusilica, šablon, merenje, obeležavanje i onda bravar koji rukom dovodi svaki komad do tačne mere. Taj postupak i danas ima svoje mesto, ali sve češće se pokazuje da nije najjeftinije rešenje, čak i kada mu je cena po komadu na prvi pogled niža. Lasersko sečenje cevi promenilo je računicu, jer ne rešava samo sam rez, već i sve ono što dolazi posle njega.
Šta zapravo radi mašina za lasersko sečenje cevi
Za razliku od ravnog lima, cev se tokom obrade rotira. Mašina istovremeno okreće profil oko svoje ose i pomera glavu lasera, pa rez može da ide po obimu, pod uglom, po dužini ili kroz zid cevi u bilo kom obliku. To znači da se u jednom prolazu dobija gotov komad sa svim otvorima, zarezima i pripremljenim spojevima. Obrađuju se okrugle cevi, kvadratni i pravougaoni profili, a kod većine mašina i L, U i drugi otvoreni profili. Materijal može biti konstrukcioni čelik, nerđajući čelik ili aluminijum, a granica je uglavnom prečnik i debljina zida, ne oblik geometrije.
Gde klasična obrada gubi vreme
Kada se cev seče testerom, sam rez je brz. Problem je sve ostalo. Svaki komad treba izmeriti i obeležiti, svaki kosi rez traži podešavanje ugla, svaki otvor traži bušilicu ili plazma rezač, a svaka ivica traži brušenje i skidanje srha. Kod jednog ili dva komada to je nekoliko minuta. Kod pedeset komada u konstrukciji to je nekoliko dana rada. Na to se dodaje i greška koja se akumulira. Svaki ručno obeležen komad nosi svoje odstupanje, pa se pri montaži razlike sabiraju i konstrukcija se dovodi u meru silom, podmetanjem ili dodatnim zavarivanjem.
Priprema spojeva, tu se prednost najbolje vidi
Najveća ušteda kod laserskog sečenja cevi nije u samom sečenju, već u pripremi spoja. Kada se dve cevi spajaju pod uglom, klasičan postupak zahteva da bravar rukom oblikuje takozvano sedlo, dakle krivu liniju kojom jedna cev naleže na drugu. To je posao koji traži iskustvo i vreme, a rezultat zavisi od čoveka. Laser tu krivu iseca automatski, tačno po geometriji iz modela. Komadi se sklapaju kao delovi slagalice, sami se centriraju i drže u položaju pre zavarivanja. Zavarivač ne gubi vreme na pozicioniranje, zazori su ujednačeni, a kvalitet zavara je stabilniji jer je razmak svuda isti.
Kada se isplati laser
Laser je jasno isplativiji kada je u pitanju serija istih komada, jer se program napiše jednom, a svaki naredni komad izlazi identičan bez dodatnog podešavanja. Isplati se i kada geometrija nije jednostavna, dakle kada ima kosih rezova, otvora, proreza i spojeva pod uglom, jer bi svaki od tih zahvata u klasičnoj obradi bio poseban korak. Isplati se kada je preciznost bitna, na primer kod konstrukcija koje se sklapaju na terenu ili kod delova koji moraju da se uklope u postojeći sklop. Isplati se i kada rok pritiska, jer se dan pripreme na mašini često menja za nedelju dana bravarskog rada. Konačno, isplati se kada u ceni računate i završnu obradu, jer laserski rez izlazi čist i uglavnom ne traži brušenje pre zavarivanja ili plastifikacije.
Kada klasična obrada i dalje ima smisla
Nema razloga voditi cev na lasersku mašinu ako treba iseći tri komada ravno, na meru. Kod pojedinačnih i jednostavnih rezova testera je brža i jeftinija, jer nema pripreme programa ni podešavanja mašine. Klasična obrada je u prednosti i kod vrlo velikih prečnika i debelih zidova koji izlaze iz opsega mašine, kao i kod intervencija na licu mesta, gde se cev doteruje prema stvarnom stanju na terenu, a ne prema crtežu. Postoji i situacija kada crtež uopšte ne postoji, već se radi po skici i po oku. Tada je klasičan pristup prirodniji, mada je u tom slučaju vredno razmisliti da li bi izrada modela bila isplativa investicija za naredne poslove.
Kako izgleda računica u praksi
Cena laserskog sečenja cevi po komadu izgleda viša od cene reza testerom, ali to poređenje je nepotpuno. Realan trošak klasične obrade obuhvata rez, obeležavanje, bušenje, brušenje, ispravke, škart i vreme montaže. Kada se sve to sabere, laser vrlo često izlazi jeftinije već pri srednjim serijama. Drugi deo računice je vreme montaže, koje se kod laserski pripremljenih komada skraćuje najviše, ponekad i na polovinu, jer se konstrukcija sklapa bez doterivanja. Treći deo je materijal, jer se raspored rezova planira softverski, pa je iskorišćenje šipke bolje nego kod ručnog sečenja.
Šta treba da imate pre naručivanja
Za lasersko sečenje cevi najbolje je poslati trodimenzionalni model, jer sve krive spojeva i uglovi iz njega proizlaze direktno. Ako modela nema, dovoljan je jasan tehnički crtež sa dužinama, uglovima, položajem otvora i oznakom svake pozicije. Uz to treba navesti vrstu profila i tačne dimenzije preseka, debljinu zida, materijal, broj komada i podatak da li delovi idu na zavarivanje, plastifikaciju ili neku dalju obradu. Kada su ti podaci poznati unapred, priprema programa traje kratko, a proizvodnja može da počne bez dodatnih pitanja.
Gde ovo vodi u praksi
U poslednjih nekoliko godina promenio se način na koji se projektuju metalne konstrukcije. Ranije se crtalo znajući da će bravar mnogo toga rešiti na licu mesta, pa su crteži ostavljali prostor za doterivanje. Danas se sve češće projektuje tako da delovi izlaze iz mašine spremni za sklapanje, jer se posao time premešta sa terena u pripremu, gde je i jeftiniji i predvidiviji. Za naručioca to znači jednu praktičnu stvar. Isplativost se ne procenjuje gledajući samo cenu reza, već ceo put od šipke do gotove konstrukcije. Ako niste sigurni gde se vaš posao nalazi u toj računici, najbrži put je poslati crtež ili model na procenu i uporediti obe varijante na konkretnom primeru, umesto na osnovu opšteg utiska.
